Seminar na temu-korupcija u lokalu,organizator Cesid
Prisustvovalo desetak organizacija civilnog društva i pojedinci
Годишње више од 30 повреда на раду са смртним исходом
БЕОГРАД – Управа за безбедност и здравље на раду обележила је данас национални и светски Дан безбедности и здравља на раду доделом признања предузетницима и појединцима који су дали допринос томе у 2013. години.
Директор Управе, Вера Божић Трефалт, рекла је да се Србија када је у питању законодавни оквир у тој области приближила стандардима ЕУ.
„Већи проблем представља имплементација прописа који су већ донети, опште и посебне норме и мере..Стање је такво да никако не можемо бити задовољни”, казала је она.
Према њеним речима, бележи се смањење повреда на раду, али да се ипак у Србији и даље годишње бележи више од 1.000 тешких повреда на раду, око 25.000 лаких повреда и око 30 повреда са смртним исходом.
Током 2013. године обављено је 16.000 инспекцијских надзора.
БЕОГРАД – Управа за безбедност и здравље на раду обележила је данас национални и светски Дан безбедности и здравља на раду доделом признања предузетницима и појединцима који су дали допринос томе у 2013. години.
Директор Управе, Вера Божић Трефалт, рекла је да се Србија када је у питању законодавни оквир у тој области приближила стандардима ЕУ.
„Већи проблем представља имплементација прописа који су већ донети, опште и посебне норме и мере..Стање је такво да никако не можемо бити задовољни”, казала је она.
Према њеним речима, бележи се смањење повреда на раду, али да се ипак у Србији и даље годишње бележи више од 1.000 тешких повреда на раду, око 25.000 лаких повреда и око 30 повреда са смртним исходом.
Током 2013. године обављено је 16.000 инспекцијских надзора.
Порески рај на српски начин
Стезање каиша и даље важи, а у привреди још увек живи пракса системске утаје пореза. Оснивањем фантомске фирме, српски привредник увећава зараду а државну касу не пуни порезом.
Фото: Freestateinitative.org
Просечан српски бизнисмен машта о пореском рају. Од власника књижаре до тајкуна многи се не устручавају да, практично изигравајући закон, увећају зараду, а да државну касу не пуне порезом. За разлику од Кипра и Сејшела у Србији је то нелегално, али оствариво – утајом пореза на рад који је са доприносима око 63 одсто, пореза на додату вредност од 20 одсто, и на добит 15 одсто.
„Ако оснујем фирму и имам фирму која добро зарађује и има пуно пара, ја не могу да располажем својим парама јер треба да платим дажбине. Дажбине су прилично велике и људи нађу паушалну фирму која им једноставно одради неки посао“, каже рачуновођа Јован Беара.
Да би се из фирме извукао максимум профита, на особу од поверења оснива се друго предузеће које није у систему ПДВ-а. Такозвана фантомска издаје фиктивне фактуре, односно наплаћује непостојећу робу или услуге.
Тако се извлачи готовина са рачуна прве фирме и избегава плаћање пореза на добит и додату вредност. Тим кешом плаћају се радници на руке, јер нису пријављени, и избегавају се порези и доприноси на рад.
Пореска полиција 2013. открила је да је утајен порез у износу од готово 12 милијарди динара. Процењује се да се од државе сакрије бар неколико пута више новца. Тужилаштву је поднето око 1.000 кривичних пријава за 1.500 особа зато што су извршиле или помогле у извршењу пореских кривичних дела. У току прошле године новчано је кажњено 39, казном затвора 57 људи.
„Морам да кажем да је Тужилаштво у 263 случаја поднело жалбе. То говори да тужилаштво није било задовољно како казном, тако и исходом првостепеног судског поступка које је резултирало ослобађајућом пресудом“, рекао је Горан Илић из Удружења тужилаца Србије.
У Пореској управи признају да је оснивање такозваних параван фирми велики проблем који би требало системски решавати.
„Оснивању таквих предузећа допринела је и регулатива која олакшава оснивање привредних субјеката, што је довело до злоупотреба. То би требало мењати кроз идентификацију оснивача и овлашћених заступника. Недопустиво је да се привредни субјекти региструју на непостојеће адресе, лажне личне карте, пасоше или на стране држављане који нису доступни домаћим контролним органима. Зато се више очекује од измене базичне законске регулативе него од казни које изричу правосудни органи“, наводи се у саопштењу Пореске управе.
„Утаја пореза би могла да се смањи на оном нивоу на коме је сада у земљама Централне Европе. То значи да би се сива економија смањила са садашњих 31-32 одсто БДП-а на ниво од 25 одсто БДП-а. Ако би се то спровело, онда би Србија остварила приходе од око 1 одсто БДП-а“, каже Милојко Арсић са Економског факултета у Београду.
То је три пута више него очекивана добит од солидарног пореза. И исто колико би државна каса приходовала када би се смањиле плате у јавном сектору или пензије за 10 одсто.
Пре него што завуче руку у џеп грађана, држава би морала да поведе рачуна о приходу од наплате пореза. А привредници, предузетници, грађани треба да схвате да тим новцем финансирају школство, здравство, путеве. Са друге стране, тешко је очекивати да се привреда и грађани понашају морално, ако држава новац не троши одговорно.
Стезање каиша и даље важи, а у привреди још увек живи пракса системске утаје пореза. Оснивањем фантомске фирме, српски привредник увећава зараду а државну касу не пуни порезом.
Фото: Freestateinitative.org
Просечан српски бизнисмен машта о пореском рају. Од власника књижаре до тајкуна многи се не устручавају да, практично изигравајући закон, увећају зараду, а да државну касу не пуне порезом. За разлику од Кипра и Сејшела у Србији је то нелегално, али оствариво – утајом пореза на рад који је са доприносима око 63 одсто, пореза на додату вредност од 20 одсто, и на добит 15 одсто.
„Ако оснујем фирму и имам фирму која добро зарађује и има пуно пара, ја не могу да располажем својим парама јер треба да платим дажбине. Дажбине су прилично велике и људи нађу паушалну фирму која им једноставно одради неки посао“, каже рачуновођа Јован Беара.
Да би се из фирме извукао максимум профита, на особу од поверења оснива се друго предузеће које није у систему ПДВ-а. Такозвана фантомска издаје фиктивне фактуре, односно наплаћује непостојећу робу или услуге.
Тако се извлачи готовина са рачуна прве фирме и избегава плаћање пореза на добит и додату вредност. Тим кешом плаћају се радници на руке, јер нису пријављени, и избегавају се порези и доприноси на рад.
Пореска полиција 2013. открила је да је утајен порез у износу од готово 12 милијарди динара. Процењује се да се од државе сакрије бар неколико пута више новца. Тужилаштву је поднето око 1.000 кривичних пријава за 1.500 особа зато што су извршиле или помогле у извршењу пореских кривичних дела. У току прошле године новчано је кажњено 39, казном затвора 57 људи.
„Морам да кажем да је Тужилаштво у 263 случаја поднело жалбе. То говори да тужилаштво није било задовољно како казном, тако и исходом првостепеног судског поступка које је резултирало ослобађајућом пресудом“, рекао је Горан Илић из Удружења тужилаца Србије.
У Пореској управи признају да је оснивање такозваних параван фирми велики проблем који би требало системски решавати.
„Оснивању таквих предузећа допринела је и регулатива која олакшава оснивање привредних субјеката, што је довело до злоупотреба. То би требало мењати кроз идентификацију оснивача и овлашћених заступника. Недопустиво је да се привредни субјекти региструју на непостојеће адресе, лажне личне карте, пасоше или на стране држављане који нису доступни домаћим контролним органима. Зато се више очекује од измене базичне законске регулативе него од казни које изричу правосудни органи“, наводи се у саопштењу Пореске управе.
„Утаја пореза би могла да се смањи на оном нивоу на коме је сада у земљама Централне Европе. То значи да би се сива економија смањила са садашњих 31-32 одсто БДП-а на ниво од 25 одсто БДП-а. Ако би се то спровело, онда би Србија остварила приходе од око 1 одсто БДП-а“, каже Милојко Арсић са Економског факултета у Београду.
То је три пута више него очекивана добит од солидарног пореза. И исто колико би државна каса приходовала када би се смањиле плате у јавном сектору или пензије за 10 одсто.
Пре него што завуче руку у џеп грађана, држава би морала да поведе рачуна о приходу од наплате пореза. А привредници, предузетници, грађани треба да схвате да тим новцем финансирају школство, здравство, путеве. Са друге стране, тешко је очекивати да се привреда и грађани понашају морално, ако држава новац не троши одговорно.
БЕОГРАД - Савет за борбу против корупције поднео је уочи ускршњих празника Влади Србије извештај о реформи правосуђа у коме предлаже разрешење свих чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца из редова судија и тужилаца.
У извештају, у који је „Политика” имала увид и чије делове објављује у данашњем броју, Савет препоручује и укидање чланства по положају у ова два тела и препуштање избора њихових чланова самим тужиоцима и судијама уместо Народној скупштини.
У извештају се наводи да у избору Високог савета судства више од 600 судија није имало ни активно ни пасивно бирачко право, а у избору Државног већа тужилаца око 220 тужилаца, чиме се, сматра Савет, доводи у сумњу легитимитет оба органа.
У извештају, такође, стоји да вршиоци функција председника судова немају сигуран положај, због чега се, наводи Савет, дешава да постају послушна рука извршне власти.
Савет тврди да је извршна и законодавна власт „уграђена” у изборе носилаца правосудне власти, који немају гаранције против спољних притисака те две гране власти, као и од унутрашњих притисака председника судова, јавних тужилаца, али и самих странкака.
Судије немају никакве гаранције да ће мирно и без икаквих притисака обављати своју функцију, истиче Савет, позивајући се на наводне захтеве министарства правде да се изврши надзор над радом судија у одређеним предметима (Кертес, Контраст, Черевенко).
Савет сматра и да се морају мењати одредбе о независности тужилаца зарад јачања гаранција носилаца тужилачке функције јер је новим Закоником о кривичном поступку тужилац добио двоструку функцију и то функцију истражног судије у истрази и функцију странке у главном поступку.
БЕОГРАД - Савет за борбу против корупције поднео је уочи ускршњих празника Влади Србије извештај о реформи правосуђа у коме предлаже разрешење свих чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца из редова судија и тужилаца.
У извештају, у који је „Политика” имала увид и чије делове објављује у данашњем броју, Савет препоручује и укидање чланства по положају у ова два тела и препуштање избора њихових чланова самим тужиоцима и судијама уместо Народној скупштини.
У извештају се наводи да у избору Високог савета судства више од 600 судија није имало ни активно ни пасивно бирачко право, а у избору Државног већа тужилаца око 220 тужилаца, чиме се, сматра Савет, доводи у сумњу легитимитет оба органа.
У извештају, такође, стоји да вршиоци функција председника судова немају сигуран положај, због чега се, наводи Савет, дешава да постају послушна рука извршне власти.
Савет тврди да је извршна и законодавна власт „уграђена” у изборе носилаца правосудне власти, који немају гаранције против спољних притисака те две гране власти, као и од унутрашњих притисака председника судова, јавних тужилаца, али и самих странкака.
Судије немају никакве гаранције да ће мирно и без икаквих притисака обављати своју функцију, истиче Савет, позивајући се на наводне захтеве министарства правде да се изврши надзор над радом судија у одређеним предметима (Кертес, Контраст, Черевенко).
Савет сматра и да се морају мењати одредбе о независности тужилаца зарад јачања гаранција носилаца тужилачке функције јер је новим Закоником о кривичном поступку тужилац добио двоструку функцију и то функцију истражног судије у истрази и функцију странке у главном поступку.
Истраживање: Грађани не верују у правосуђе
Бета | 25. 03. 2014. - 15:15х |
- Поверење у
институције није сјајно - рекао је представник Ипсос Стратеџик Маркетинга
Предраг Курчубић на представљању истраживања које је спорведено у оквиру
пројекта "Аргус" Новинске агенције Бета, који је подржала Делегација
ЕУ у Србији.
Београд - Грађани Србије углавном
немају поверења у институцје, посебно у правосуђе, законе и њихово спровођење
сматрају лошим, а корупцију на високом нивоу већим проблемом од корупције у
здравству, образовању или полицији, показало је истраживање о перцeппцији
поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству у ЕУ.
Највеће поверење у полицију, а и то испод
половине
Према истраживању,
71 одсто грађана не верује у судове, а 70 тужилаштву, док највише поверења
имају у полицију (46 одсто грађана) и Владу Србије (44 одсто).
Правосуђе неефикасно, зависно од политике,
пристрасно и непрофесионално
Према
истраживању, 84 одсто испитаника не слаже се с тврдњом да је правосуђе у Србији
ефикасно, 83 одсто са тврдњом да је независно од политике и других интересних
групација, 82 одсто да је непристрасно, а 72 одсто није сагласно с тврдњом да
је професионално.
Више од половине
грађана, 52 одсто, сматра да су Влада Србије и њене институције успешне у борби
против корупције, док нешто мање од половине, 46 одсто сматра да нису успешне,
рекао је Курчубић.
Он је рекао да се
бележи позитиван тренд у перцепцији борбе против корупције у последње две
године и додао да нема велике разлике у ставовима грађана
који су за и оних који су против чланства у ЕУ.
Корупција на високом нивоу већи
проблем од оне међу службеницима
Курчубић је навео да
је за грађане Србије корупција на високом нивоу већи проблем од корупција у
болницама, школама, међу полицајцима или другим службеницама.
- Три четвртине
грађана сматра да је већи проблем корупција на високом нивоу, док једна
четвртина наводи корупцију на нижем нивоу - додао је.
Грађани су углавном
подељени око тога да ли институције Србије имају довољно обучене људе за борбу
против корупције, осим када је реч о полицији.
Грађани као области
у којима се мора постићи напредак да би се корупција смањила издвајају контролу
финансирања политичких партија и унапређење контроле порекла имовине
политичара, што издваја по 38 одсто испитаника.
За грађане је битно
и брже процесуирање случајева за корупцију пред судовима (46 одсто) и унапређење механизама за одузимање имовине стечене кривичним
делима (42 одсто).
Већина грађана, 69
одсто, сматра да је у Србији присутна дикриминација, док једна четвртина сматра
да је нема, а 42 одсто да није израженија него у ЕУ, рекао је Курчубић.
Већини не сметају азиланти све док им нису у
близини
Иако већина
сматра да треба створити боље услове за прихват азиланата, око 60 одсто је
рекло да би им сметало да се у средини у којој живе изгради прихватилишта за
азиланте, речено је на представљању извештаја.
Соња Тошковић из
Београдског центра за људска права је рекла да велика стопа грђјана који се
противе томе не изненадјује и подсетила да се проблем увек јављао када је реч о
смештају за азиланте.
Оценила је да је
проблем у томе што грађани нису уопште упућени у то питање и да, пошто се
центри отворе, више нема проблема у заједници.
За 40 одсто лоши закони, за 22 - њихово провођење
Истраживање је
показало и да око 40 одсто грађана законе сматра лошим, а 22 одсто добрим, док
само седам одсто сматра да су бољи од законских решења ЕУ.
Већина грађана, 63
одсто, сматра да се закони лоше спроводе, док седма одсто или свака 16. особа
сматра да се добро спроводе, рекао је Курчубић.
Курчубић је рекао да
испитаници углавном немају став или не знају много о питањима попут капацитета
граничних служби за контролу прелаза или сузбијању илегалних миграција и оценио
да су то области о којима треба додатно информисати грађане.
Грађани, такође,
углавном сматрају недовољним напоре власти на сузбијању дроге.
Mihajlović: Gotovo s korumpiranim direktorima koji su jedva pozavršavali škole
Tanjug | 13. 04. 2014. - 09:38h | Foto: S. Pajić - Ilustracija |
Srbija više ne može da trpi i plaća direktore sklone korupciji ili pojedince koji su jedva pozavršavali škole na nekim isturenim odeljenjima, kako je to rađeno prethodne decenije, zauzimajući mesta vrednijima i stručnijima od sebe, poručila je ministarka energetike i potpredsednica SNS Zorana Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Ona je u intervjuu novosadskom “Dnevniku”, govoreći o novoj vladi, njenom programu i krucijalnim zahvatima koje će preduzeti u narednom periodu, rekla da u ovoj zemlji mera kvaliteta kadrova više ne može i neće biti koliko ko može da ukrade i da se “utali”.
Mihajlovićeva je istakla da je ponosna što može da kaže da srpska energetika prvi put u donošenju zakonskih propisa ne kasni za Evropom, kao i da smo uspostavili jasne kriterijume za poslovanje u ovom sektoru.
- Ponosna sam što smo definisali plan prioriteta ulaganja u energetici, ali mi je veoma žao što nije bilo političkog sluha za reformisanje “Srbijagasa” i to je posao koji nas čeka i koji treba što pre da počnemo - rekla je ona.
Na pitanje da li postoji plan i neko rešenje za snabdevanje gasom ukoliko sukob Moskve i Kijeva eskalira i Ukrajinci definitivno zavrnu “slavine” za protok ruskog gasa, Mihajlovicvheva je odgovorila da je za nas olakšavajuća okolnost to što imamo podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru, kao i činjenica da je grejna sezona pri kraju.
- Međutim, ne smemo zaboraviti da Srbija nije bogata ni gasom ni naftom i da gas još uvek dobijamo samo iz pravca Mađarske. Zbog toga i učestvujemo u izgradnji gasovoda “Južni tok”, kao i gasovoda Niš-Dimitrovgrad, da bismo diverzifikovali pravce snabdevanja gasom i obezbedili sigurnost i stabilnost isporuka ovog energenta. Donošenjem novog Zakona o robnim rezervama krenuli smo sa formiranjem strateških rezervi nafte i gasa, a u prilog sigurnijem snabdevanju ide i otvaranje unutrašnjeg tržišta gasa - kazala je ministarka energetike.
Govoreći o “Elektroprivreda Srbije”, Mihajlovićeva je rekla da je to složen sistem, koji može i mora da posluje znatno efikasnije.
- EPS-a će vrlo brzo biti transformisan u akcionarsko društvo, u kome će država biti jedini akcionar. Pored racionalizacije troškova poslovanja, o kojoj do sada nije dovoljno vođeno računa, moraće se jasnije definisati prioriteti...EPS će kao i druga javna preduzeća dobiti utvrđenu kvotu, kojom će biti određen iznos profita koje će to preduzeće biti dužno da uplati državi - navela je ona.
Govoreći o najavljenim reformama, Zorana Mihajlović je naglasila da je vreme da istini pogledamo u oči.
- Ako neka firma u državnom vlasništvu ne radi deceniju i više, i za to vreme neprekidno tone u još veću dubiozu ne isplaćujući plate radnicima niti obaveze državi, vreme je da se to otvoreno kaže i da vidimo šta dalje da radimo. Za ovakvu situaciju sigurno nije kriva Srpska napredna stranka, a radnici tih preduzeća najbolje znaju koliko je prethodnih vlada te probleme guralo pod tepih - kazala je ona.
Mihajlovićeva je, međutim, dodala da među te 153 firme ima dosta preduzeća koja imaju tržišni potencijal, očuvanu kadrovsku i tehnološku bazu.
- Učinićemo sve da takvim firmama pomognemo da stanu na noge i borićemo se za svako radno mesto u tim firmama - zaključila je Zorana Mihajlović.
Koliko dugo ne treba da bacate potvrde
Tanjug | 13. 04. 2014. - 09:38h | Foto: S. Pajić - Ilustracija |
Srbija više ne može da trpi i plaća direktore sklone korupciji ili pojedince koji su jedva pozavršavali škole na nekim isturenim odeljenjima, kako je to rađeno prethodne decenije, zauzimajući mesta vrednijima i stručnijima od sebe, poručila je ministarka energetike i potpredsednica SNS Zorana Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Ona je u intervjuu novosadskom “Dnevniku”, govoreći o novoj vladi, njenom programu i krucijalnim zahvatima koje će preduzeti u narednom periodu, rekla da u ovoj zemlji mera kvaliteta kadrova više ne može i neće biti koliko ko može da ukrade i da se “utali”.
Mihajlovićeva je istakla da je ponosna što može da kaže da srpska energetika prvi put u donošenju zakonskih propisa ne kasni za Evropom, kao i da smo uspostavili jasne kriterijume za poslovanje u ovom sektoru.
- Ponosna sam što smo definisali plan prioriteta ulaganja u energetici, ali mi je veoma žao što nije bilo političkog sluha za reformisanje “Srbijagasa” i to je posao koji nas čeka i koji treba što pre da počnemo - rekla je ona.
Na pitanje da li postoji plan i neko rešenje za snabdevanje gasom ukoliko sukob Moskve i Kijeva eskalira i Ukrajinci definitivno zavrnu “slavine” za protok ruskog gasa, Mihajlovicvheva je odgovorila da je za nas olakšavajuća okolnost to što imamo podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru, kao i činjenica da je grejna sezona pri kraju.
- Međutim, ne smemo zaboraviti da Srbija nije bogata ni gasom ni naftom i da gas još uvek dobijamo samo iz pravca Mađarske. Zbog toga i učestvujemo u izgradnji gasovoda “Južni tok”, kao i gasovoda Niš-Dimitrovgrad, da bismo diverzifikovali pravce snabdevanja gasom i obezbedili sigurnost i stabilnost isporuka ovog energenta. Donošenjem novog Zakona o robnim rezervama krenuli smo sa formiranjem strateških rezervi nafte i gasa, a u prilog sigurnijem snabdevanju ide i otvaranje unutrašnjeg tržišta gasa - kazala je ministarka energetike.
Govoreći o “Elektroprivreda Srbije”, Mihajlovićeva je rekla da je to složen sistem, koji može i mora da posluje znatno efikasnije.
- EPS-a će vrlo brzo biti transformisan u akcionarsko društvo, u kome će država biti jedini akcionar. Pored racionalizacije troškova poslovanja, o kojoj do sada nije dovoljno vođeno računa, moraće se jasnije definisati prioriteti...EPS će kao i druga javna preduzeća dobiti utvrđenu kvotu, kojom će biti određen iznos profita koje će to preduzeće biti dužno da uplati državi - navela je ona.
Govoreći o najavljenim reformama, Zorana Mihajlović je naglasila da je vreme da istini pogledamo u oči.
- Ako neka firma u državnom vlasništvu ne radi deceniju i više, i za to vreme neprekidno tone u još veću dubiozu ne isplaćujući plate radnicima niti obaveze državi, vreme je da se to otvoreno kaže i da vidimo šta dalje da radimo. Za ovakvu situaciju sigurno nije kriva Srpska napredna stranka, a radnici tih preduzeća najbolje znaju koliko je prethodnih vlada te probleme guralo pod tepih - kazala je ona.
Mihajlovićeva je, međutim, dodala da među te 153 firme ima dosta preduzeća koja imaju tržišni potencijal, očuvanu kadrovsku i tehnološku bazu.
- Učinićemo sve da takvim firmama pomognemo da stanu na noge i borićemo se za svako radno mesto u tim firmama - zaključila je Zorana Mihajlović.
Koliko dugo ne treba da bacate potvrde
Uplatnice za račune čuvajte godinu dana
Kurir ponedeljak, 07 april 2014 11:48
Potraživanja za komunalije, telefon i struju zastarevaju za 12 meseci, pa se posle tog roka ne može podneti tužba za prinudnu naplatu
Rešite se nepotrebnog smeća!
Strah da će se neko komunalno preduzeće posle nekoliko godina setiti da mu niste platili neki račun i ispostaviti vam to dugovanje sa ogromnom kamatom naterao je građane da u kući čuvaju gomile starih uplatnica. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, računi za sve komunalne usluge zastarevaju za godinu dana.
To znači da posle tog roka nijedno komunalno preduzeće neće moći da tuži građanina sudu zbog neplaćenih obaveza. Poučena mnogobrojnim primerima, Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije, savetuje građane da račune za komunalije ipak čuvaju najmanje dve do tri godine.
- Računi za komunalne usluge zastarevaju za godinu dana, ali građanima savetujemo da ih čuvaju najmanje dve-tri godine kako bi imali dokaz u slučaju da se neko kasnije seti da nešto, navodno, nije plaćeno. Što se ostalih računa tiče, za plaćenu garderobu, obuću, tehniku prema Zakonu o zaštiti potrošača građani uopšte ne moraju da čuvaju račune u slučaju reklamacije. Dovoljno je da imaju garantni list ili kutiju tog proizvoda i trgovci su dužni da im vrate novac - objašnjava Vida.
Prema njenim rečima, Centar je tražio da se u novi zakon o zaštiti potrošača uvede da je potrošač dužan da ima fiskalni račun jer trgovci, kad vraćaju novac kupcima, imaju problem sa inspekcijskim kontrolama - kaže Vida i dodaje da, prema važećem Zakonu o zaštiti potrošača, za obuću i odeću važi garancija najmanje dve godine, kao i za tehniku. Ukoliko i izgubite uplatnice, nije zgoreg da znate da su, prema Zakonu o računovodstvu, sve firme koje pružaju neku uslugu dužne da evidenciju o vašim uplatama čuvaju najmanje pet godina.
Potraživanja za komunalije, telefon i struju zastarevaju za 12 meseci, pa se posle tog roka ne može podneti tužba za prinudnu naplatu
Rešite se nepotrebnog smeća!
Strah da će se neko komunalno preduzeće posle nekoliko godina setiti da mu niste platili neki račun i ispostaviti vam to dugovanje sa ogromnom kamatom naterao je građane da u kući čuvaju gomile starih uplatnica. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, računi za sve komunalne usluge zastarevaju za godinu dana.
To znači da posle tog roka nijedno komunalno preduzeće neće moći da tuži građanina sudu zbog neplaćenih obaveza. Poučena mnogobrojnim primerima, Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije, savetuje građane da račune za komunalije ipak čuvaju najmanje dve do tri godine.
- Računi za komunalne usluge zastarevaju za godinu dana, ali građanima savetujemo da ih čuvaju najmanje dve-tri godine kako bi imali dokaz u slučaju da se neko kasnije seti da nešto, navodno, nije plaćeno. Što se ostalih računa tiče, za plaćenu garderobu, obuću, tehniku prema Zakonu o zaštiti potrošača građani uopšte ne moraju da čuvaju račune u slučaju reklamacije. Dovoljno je da imaju garantni list ili kutiju tog proizvoda i trgovci su dužni da im vrate novac - objašnjava Vida.
Prema njenim rečima, Centar je tražio da se u novi zakon o zaštiti potrošača uvede da je potrošač dužan da ima fiskalni račun jer trgovci, kad vraćaju novac kupcima, imaju problem sa inspekcijskim kontrolama - kaže Vida i dodaje da, prema važećem Zakonu o zaštiti potrošača, za obuću i odeću važi garancija najmanje dve godine, kao i za tehniku. Ukoliko i izgubite uplatnice, nije zgoreg da znate da su, prema Zakonu o računovodstvu, sve firme koje pružaju neku uslugu dužne da evidenciju o vašim uplatama čuvaju najmanje pet godina.FISKALNE RAČUNE NE MORATE DA ČUVATE
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača (NOPS) Goran Papović izjavio je da zakon ne propisuje čuvanje fiskalnih računa.
- Ako želite da zamenite proizvod, potrebno je da ga ponesete i prodavcu kažete datum kupovine. Trgovac kroz kasu može da proveri da li je obavljena kupovina - objašnjava Papović.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača (NOPS) Goran Papović izjavio je da zakon ne propisuje čuvanje fiskalnih računa.
- Ako želite da zamenite proizvod, potrebno je da ga ponesete i prodavcu kažete datum kupovine. Trgovac kroz kasu može da proveri da li je obavljena kupovina - objašnjava Papović.
- Ako želite da zamenite proizvod, potrebno je da ga ponesete i prodavcu kažete datum kupovine. Trgovac kroz kasu može da proveri da li je obavljena kupovina - objašnjava Papović.
RAČUNI ZA STRUJU MESEC DO GODINU
Skoro da nema domaćinstva u Srbiji koje nema arhivirane plaćene račune za struju za godinu dana, a pojedini građani čuvaju ih i duže. Iako u elektrodistribucijama građanima preporučuju da uplatnice za struju za jedan mesec čuvaju dok ne dobiju račun za sledeći mesec na kojem se, pored novog zaduženja, vidi i eventualni dug za raniji period, savet građanima je da ih ipak ne bacaju najmanje godinu dana.
Skoro da nema domaćinstva u Srbiji koje nema arhivirane plaćene račune za struju za godinu dana, a pojedini građani čuvaju ih i duže. Iako u elektrodistribucijama građanima preporučuju da uplatnice za struju za jedan mesec čuvaju dok ne dobiju račun za sledeći mesec na kojem se, pored novog zaduženja, vidi i eventualni dug za raniji period, savet građanima je da ih ipak ne bacaju najmanje godinu dana.
RAČUN ZA FIKSNI GODINU DANA
Računi za fiksni telefon zastarevaju za godinu dana. Na osnovu toga da se zaključiti da je i uplatnice za plaćene telefonske usluge potrebno čuvati za taj period. Posle tog roka potrošač račune može slobodno da baci jer isporučilac telefonskih usluga neće moći da pokrene sudski proces za naplatu eventualnih neizmirenih dugova zbog zastarelosti potraživanja. U slučaju da je sudski postupak već pokrenut zbog neizmirenih dugovanja, ona će biti naplaćena sudskim putem.
Računi za fiksni telefon zastarevaju za godinu dana. Na osnovu toga da se zaključiti da je i uplatnice za plaćene telefonske usluge potrebno čuvati za taj period. Posle tog roka potrošač račune može slobodno da baci jer isporučilac telefonskih usluga neće moći da pokrene sudski proces za naplatu eventualnih neizmirenih dugova zbog zastarelosti potraživanja. U slučaju da je sudski postupak već pokrenut zbog neizmirenih dugovanja, ona će biti naplaćena sudskim putem.
RAČUN „INFOSTAN" NAJMANJE TRI GODINE
Komunalne usluge kao što su grejanje, voda, zajednička struja, koje su objedinjene na računu „Infostana", zastarevaju za godinu dana. Na uplatnicama koje domaćinstva dobijaju svakog meseca naznačeni su i plaćeni računi, ali i neizmirena potraživanja, tako da im se teško može desiti da neki račun previde. Ipak, u „Infostanu" savetuju građane da uplatnice o plaćenim računima za komunalne usluge čuvaju najmanje tri godine, posebno ako su ulagali reklamacije ili je došlo do promene vlasnika stana, ali i ako se vodi sudski spor. Postupak prinudne naplate računa „Infostana" pokreće se u roku od godinu dana.
Komunalne usluge kao što su grejanje, voda, zajednička struja, koje su objedinjene na računu „Infostana", zastarevaju za godinu dana. Na uplatnicama koje domaćinstva dobijaju svakog meseca naznačeni su i plaćeni računi, ali i neizmirena potraživanja, tako da im se teško može desiti da neki račun previde. Ipak, u „Infostanu" savetuju građane da uplatnice o plaćenim računima za komunalne usluge čuvaju najmanje tri godine, posebno ako su ulagali reklamacije ili je došlo do promene vlasnika stana, ali i ako se vodi sudski spor. Postupak prinudne naplate računa „Infostana" pokreće se u roku od godinu dana.
RAČUN ZA MOBILNE TELEFONE GODINU DANA
Zakon o obligacionim odnosima važi i za račune za mobilne telefone, što znači da i oni zastarevaju za godinu dana. Zato i uplatnice o plaćenim računima treba čuvati najmanje godinu dana, posle čega ih slobodno možete baciti. Ako se desi da je potrošač neki od računa prevideo da plati, na njegovu obavezu će ga mobilni operater podsetiti već uz račun za sledeći mesec, ali i SMS porukom.
Zakon o obligacionim odnosima važi i za račune za mobilne telefone, što znači da i oni zastarevaju za godinu dana. Zato i uplatnice o plaćenim računima treba čuvati najmanje godinu dana, posle čega ih slobodno možete baciti. Ako se desi da je potrošač neki od računa prevideo da plati, na njegovu obavezu će ga mobilni operater podsetiti već uz račun za sledeći mesec, ali i SMS porukom.
TV PRETPLATA ZASTAREVA ZA GODINU
I dugovanja za televizijsku pretplatu zastarevaju za godinu dana. Ukoliko u tom roku niste dobili opomenu pred tužbi ili tužbu, možete smatrati da su vaša neplaćena potraživanja starija od godinu zastarela
I dugovanja za televizijsku pretplatu zastarevaju za godinu dana. Ukoliko u tom roku niste dobili opomenu pred tužbi ili tužbu, možete smatrati da su vaša neplaćena potraživanja starija od godinu zastarela
ŽALOSNO Srbi najbednije plaćeni u regionu!
B. Anđelić, S. Lakić, G. Avalić | 08. 04. 2014. - 20:50h |
Gledajući tabelu koliko smo plaćeni, nameće se zaključak da se čoveku u Srbiji ne isplati da radi. Gotovo da nema profesije koja u našoj zemlji nije manje plaćena nego u regionu.
Da biste postali lekar u Srbiji, morate da završite medicinski fakultet, minimum šest godina školovanja. Isto je i u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj. Ali, ako se posle školovanja kao lekar zaposlite u Srbiji, imaćete prosečnu platu od 565 evra, dok biste u Sloveniji imali tri puta više, odnosno duplo više u Mađarskoj i Hrvatskoj. Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Dragan Cvetić kaže za “Blic” da su naši lekari manje plaćeni i od svojih kolega u Bosni gde su plate oko 1.000 evra.
- Najplaćeniji lekar u Srbiji zaradi 74.000 dinara mesečno što je opet duplo manje nego u okolnim zemljama. Samo prošle godine 800 lekara zatražilo je dokumentaciju da napusti zemlju, jer znamo da lekari u Nemačkoj zarađuju čak i do 4.000 evra mesečno - kaže Cvetić.
Ne kaju se
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da su male plate jedini razlog što ljudi hoće da odu iz Srbije.
- Žalosno je što se većina onih koji odu neće pokajati jer će zarađivati više nego u Srbiji - kaže Madžar.
Slično je i sa nekad prestižnim zanimanjem nastavnika u srednjoj školi. Opet morate da završite fakultet, položite državni ispit... i bićete plaćeni manje od 400 evra mesečno. To je i najbolja slika našeg obrazovanja. Predsednik Sindikata obrazovanja Branislav Pavlović sarkastično dodaje da nije sve tako crno jer “prosvetari u Makedoniji i Bugarskoj imaju manje plate nego u Srbiji”.
- Nastavnici u Srbiji imaju manju platu od prosečne, što pokazuje gde je naše obrazovanje. Sve je počelo 2008, otkad plate rastu mnogo manje od inflacije. Prošle godine kada je inflacija bila oko šest odsto, plate su porasle samo za 2,5 odsto - kaže Pavlović.
On dodaje da je stanje malo bolje na državnim fakultetima gde profesori zarađuju između 550 i 850 evra, dok oko 1.000 evra imaju profesori fakulteta na kojima ima veliki broj samofinansirajućih studenata.
Biti sudija u Srbiji, bar što se plate tiče, i nije tako loše, jer je prosečna zarada blizu 1.000 evra. Međutim, i sudijski posao dosta je plaćeniji u svim zemljama regiona.
Istraživanje “Blica” pokazuje i da su oni bez bar visoke škole u Srbiji osuđeni na preživljavanje. Kasirka sa srednjom školom ovde mesečno zaradi oko 175 evra, a njena koleginica u ljubanskom “Merkatoru” čak 410 evra.
- Građevinska operativa je u kolapsu i naši ljudi odlaze da rade po inostranstvu. U Rusiji običan građevinac za mesec dana može da zaradi do 2.000 evra - kaže građevinski stručnjak Goran Rodić.
B. Anđelić, S. Lakić, G. Avalić | 08. 04. 2014. - 20:50h |
Gledajući tabelu koliko smo plaćeni, nameće se zaključak da se čoveku u Srbiji ne isplati da radi. Gotovo da nema profesije koja u našoj zemlji nije manje plaćena nego u regionu.
Da biste postali lekar u Srbiji, morate da završite medicinski fakultet, minimum šest godina školovanja. Isto je i u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj. Ali, ako se posle školovanja kao lekar zaposlite u Srbiji, imaćete prosečnu platu od 565 evra, dok biste u Sloveniji imali tri puta više, odnosno duplo više u Mađarskoj i Hrvatskoj. Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Dragan Cvetić kaže za “Blic” da su naši lekari manje plaćeni i od svojih kolega u Bosni gde su plate oko 1.000 evra.
- Najplaćeniji lekar u Srbiji zaradi 74.000 dinara mesečno što je opet duplo manje nego u okolnim zemljama. Samo prošle godine 800 lekara zatražilo je dokumentaciju da napusti zemlju, jer znamo da lekari u Nemačkoj zarađuju čak i do 4.000 evra mesečno - kaže Cvetić.
| Ne kaju se
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da su male plate jedini razlog što ljudi hoće da odu iz Srbije.
- Žalosno je što se većina onih koji odu neće pokajati jer će zarađivati više nego u Srbiji - kaže Madžar. |
Slično je i sa nekad prestižnim zanimanjem nastavnika u srednjoj školi. Opet morate da završite fakultet, položite državni ispit... i bićete plaćeni manje od 400 evra mesečno. To je i najbolja slika našeg obrazovanja. Predsednik Sindikata obrazovanja Branislav Pavlović sarkastično dodaje da nije sve tako crno jer “prosvetari u Makedoniji i Bugarskoj imaju manje plate nego u Srbiji”.
- Nastavnici u Srbiji imaju manju platu od prosečne, što pokazuje gde je naše obrazovanje. Sve je počelo 2008, otkad plate rastu mnogo manje od inflacije. Prošle godine kada je inflacija bila oko šest odsto, plate su porasle samo za 2,5 odsto - kaže Pavlović.
On dodaje da je stanje malo bolje na državnim fakultetima gde profesori zarađuju između 550 i 850 evra, dok oko 1.000 evra imaju profesori fakulteta na kojima ima veliki broj samofinansirajućih studenata.
Biti sudija u Srbiji, bar što se plate tiče, i nije tako loše, jer je prosečna zarada blizu 1.000 evra. Međutim, i sudijski posao dosta je plaćeniji u svim zemljama regiona.
Istraživanje “Blica” pokazuje i da su oni bez bar visoke škole u Srbiji osuđeni na preživljavanje. Kasirka sa srednjom školom ovde mesečno zaradi oko 175 evra, a njena koleginica u ljubanskom “Merkatoru” čak 410 evra.
- Građevinska operativa je u kolapsu i naši ljudi odlaze da rade po inostranstvu. U Rusiji običan građevinac za mesec dana može da zaradi do 2.000 evra - kaže građevinski stručnjak Goran Rodić.
Đakonovljeva je prošle godine od Agencije za borbu protiv korupcije dobila status uzbunjivača.
Dupla prodaja aparata kupljenih iz gradskog budžeta, isplaćivanje honorara osobama bliskim direktoru na osnovu autorskih ugovora, nameštanje tendera za jednog ponuđača...Na sve te navodne malverzacije ukazivala je Tatjana Đukanov, koja je deset godina radila u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika. Aneksom ugovora prvo je premeštena na slabije plaćeno radno mesto, a prošle nedelje uručen joj je i otkaz.
Njen primer nije usamljen, jer Pravilnik koji primenjuje Agencija samo donekle sprečava dalju odmazdu poslodavaca prema onima koji ukazuju na neregularnosti, ističu na sajtu Pištaljka.
"Pošto je reč o jednom podzakonskom aktu, koji nema snagu zakona poslodavci obično nastavljaju sa pretnjama, mada se u nekim slučajevima pokazalo da je pravilnik agencije doprineo tome da uzbunjivači budu donekle zaštićeni, nažalost ta zaštita traje samo dve godine, tako da mnogi od njih sa kojima smo pričali, očekuju da će istekom te dve godine dobiti otkaz neminovno", rekao je Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik "Pištaljke".
U saopštenju iz Zavoda, navodi se da je Tatjana Đakonov dobila otkaz u skladu sa zakonom o radu i kolektivnim ugovorom, što poslodavac, kako ističu, može da učini u slučaju kršenja radne discipline.
Zavod tvrdi da su upravni i nadzorni odbor ocenili da u radu ustanove nema nepravilnosti, i pozivaju Agenciju za borbu protiv korupcije i Javno tužilaštvo da ispitaju navode o kriminalnim radnjama.
Svoja prava Tatjana Đakonov tražiće na sudu, ali od uloge uzbunjivača, kako poručuje, neće odustati. "Ja sam pod intenzivnim mobingom svakodnevno baš zbog te prijave, a ima i ostalih zaposlenih, posebno zaposlenih žena, tako da bez sumnje bih ponovo prijavila, to je jednostavno moja građanska dužnost", rekla je Đakonovljeva.
Zaštiti onih koji upozoravaju na jedno od najvećih zla u društvu, korupciju, trebalo bi da doprinese novi zakon, koji bi trebalo da propiše kratke i jasne rokove kojima sud treba da zaštiti uzbunjivače.
U agenciji za borbu protiv korupcije kažu da će još jednom zatražiti od direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika, da se izjasni o slučaju Tatjane Đakonov, jer opravdanih razloga za njen otkaz, kako ističu, nema.
Ovo nije usamljen slučaj. Naime, uzbunjivači iz Instituta za transfuziju krvi Srbije Dragan Trbojević i Rade Cvetanović, koji su pod zaštitom Agencije za borbu protiv korupcije, dobili su upozorenje pred otkaz zbog intervjua koje su dali Pištaljci.
Takođe, doktorka Bojana Bokorov sa Instituta za onkologiju Vojvodine (IOV) dobila je otkaz na mesto docenta na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, iako joj je Agencija za borbu protiv korupcije dodelila status uzbunjivača.
Njen primer nije usamljen, jer Pravilnik koji primenjuje Agencija samo donekle sprečava dalju odmazdu poslodavaca prema onima koji ukazuju na neregularnosti, ističu na sajtu Pištaljka.
"Pošto je reč o jednom podzakonskom aktu, koji nema snagu zakona poslodavci obično nastavljaju sa pretnjama, mada se u nekim slučajevima pokazalo da je pravilnik agencije doprineo tome da uzbunjivači budu donekle zaštićeni, nažalost ta zaštita traje samo dve godine, tako da mnogi od njih sa kojima smo pričali, očekuju da će istekom te dve godine dobiti otkaz neminovno", rekao je Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik "Pištaljke".
U saopštenju iz Zavoda, navodi se da je Tatjana Đakonov dobila otkaz u skladu sa zakonom o radu i kolektivnim ugovorom, što poslodavac, kako ističu, može da učini u slučaju kršenja radne discipline.
Zavod tvrdi da su upravni i nadzorni odbor ocenili da u radu ustanove nema nepravilnosti, i pozivaju Agenciju za borbu protiv korupcije i Javno tužilaštvo da ispitaju navode o kriminalnim radnjama.
Svoja prava Tatjana Đakonov tražiće na sudu, ali od uloge uzbunjivača, kako poručuje, neće odustati. "Ja sam pod intenzivnim mobingom svakodnevno baš zbog te prijave, a ima i ostalih zaposlenih, posebno zaposlenih žena, tako da bez sumnje bih ponovo prijavila, to je jednostavno moja građanska dužnost", rekla je Đakonovljeva.
Zaštiti onih koji upozoravaju na jedno od najvećih zla u društvu, korupciju, trebalo bi da doprinese novi zakon, koji bi trebalo da propiše kratke i jasne rokove kojima sud treba da zaštiti uzbunjivače.
U agenciji za borbu protiv korupcije kažu da će još jednom zatražiti od direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika, da se izjasni o slučaju Tatjane Đakonov, jer opravdanih razloga za njen otkaz, kako ističu, nema.
Ovo nije usamljen slučaj. Naime, uzbunjivači iz Instituta za transfuziju krvi Srbije Dragan Trbojević i Rade Cvetanović, koji su pod zaštitom Agencije za borbu protiv korupcije, dobili su upozorenje pred otkaz zbog intervjua koje su dali Pištaljci.
Takođe, doktorka Bojana Bokorov sa Instituta za onkologiju Vojvodine (IOV) dobila je otkaz na mesto docenta na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, iako joj je Agencija za borbu protiv korupcije dodelila status uzbunjivača.
Penzije po novom od 2015. godine
suzana lakić/bojana anđelić | 23. 03. 2014. - 08:15h 
07:37h | Foto: Grafički studio Blica |Komentara: 629
U igri su dva modela penzione reforme. Po prvom, žene će raditi do 63. godine. Po drugom, muškarci će u penziju sa 66, a žene sa 64 godine.
(+)
Jasmina Čorkić radi kao sekretarica i ima 49 godina. Svaki dan će ustajati i odlaziti na posao još 11 godina - tačnije do 2025. godine. Na zasluženu penziju ima prava, prema sadašnjem zakonu, sa 60 godina. Zato je i uznemiruje najava da penziona reforma podrazumeva povećanje starosne granice za žene. Jer, treba da radi bar tri godine duže i u penziju ode 2028. godine.
- Brinem. Ne samo zato što mislim da neću biti sposobna da radim, već i zato što sam zaposlena u firmi koja ima finansijskih problema i u kojoj se sve glasnije govori o otkazima. Kako da stignem do penzije ako izgubim posao - zabrinuto objašnjava Jasmina.
Zbog neodrživog sistema po kom se penzije isplaćuju danas, odnosno činjenice da se za ove namene sve više zahvata para iz budžeta, hitnu penzijsku reformu od Vlade traži i MMF. Ministar finansija nedavno je najavio i moguć pravac promena. - Ukoliko bi se starosna granica od 2015. podigla sa 60 na 63 godine, to bi bilo u periodu od šest godina, odnosno godišnje bi se ta granica podizala za po šest meseci - rekao je ministar finansija Lazar Krstić.
Kako saznajemo, uz ovaj model, u igri je i onaj po kom bi muškarci do pune penzije radili do 66, a žene do 64. godine. Pored toga, izvesno je i da će onima koji ne ispunjavaju oba uslova za penzionisanje, penzije biti umanjivane.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da je Srbija negativni evropski rekorder po učešću rashoda za penzije u BDP od 13 odsto i da su reforme jednostavno neophodne.
- Prioritet je uvođenje aktuarskih penala od oko šest odsto za svaku godinu prevremenog penzionisanja. Razlog je činjenica da se 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše pre regularne dobi od 65, odnosno 60 godina - kaže Altiparmakov za “Blic”.
Ekonomista Zoran Popov smatra da bi trebalo uvesti i nagrade za one koji hoće da rade duže nego što zakon propisuje.
- Penzionisanje treba usloviti ispunjavanjem oba uslova - starosnog i po godinama staža. Tako se, recimo, muškarci ne bi mogli penzionisati pre 65. godine i radilo bi se u proseku pet godina duže - kaže Popov.
Svakog dana u prošloj godini, u proseku, u penziju je odlazilo 290 ljudi, dok je bez posla ostajalo 58 radnika, što govori, kako tvrde sagovornici “Blica”, da je postojeći sistem neodrživ
suzana lakić/bojana anđelić | 23. 03. 2014. - 08:15h 07:37h | Foto: Grafički studio Blica |Komentara: 629
07:37h | Foto: Grafički studio Blica |Komentara: 629
(+)
- Brinem. Ne samo zato što mislim da neću biti sposobna da radim, već i zato što sam zaposlena u firmi koja ima finansijskih problema i u kojoj se sve glasnije govori o otkazima. Kako da stignem do penzije ako izgubim posao - zabrinuto objašnjava Jasmina.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da je Srbija negativni evropski rekorder po učešću rashoda za penzije u BDP od 13 odsto i da su reforme jednostavno neophodne.
- Prioritet je uvođenje aktuarskih penala od oko šest odsto za svaku godinu prevremenog penzionisanja. Razlog je činjenica da se 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše pre regularne dobi od 65, odnosno 60 godina - kaže Altiparmakov za “Blic”.
Ekonomista Zoran Popov smatra da bi trebalo uvesti i nagrade za one koji hoće da rade duže nego što zakon propisuje.
- Penzionisanje treba usloviti ispunjavanjem oba uslova - starosnog i po godinama staža. Tako se, recimo, muškarci ne bi mogli penzionisati pre 65. godine i radilo bi se u proseku pet godina duže - kaže Popov.
Svakog dana u prošloj godini, u proseku, u penziju je odlazilo 290 ljudi, dok je bez posla ostajalo 58 radnika, što govori, kako tvrde sagovornici “Blica”, da je postojeći sistem neodrživ
Данас плата у кешу, сутра без пензије
Уплаћивање само минималца на рачун, а остатка у готовини и даље је веома велики проблем у Србији, упозоравају синдикати
(Фото Д. Јевремовић)
Када се двадесетшестогодишња Е. М. јавила на оглас за посао у продавници ципела у Крушевцу, без размишљања је пристала на „непристојну” понуду послодавца – плата ће бити око 20.000 динара. Пола у кешу, а остатак на рачун.
– У том тренутку сам помислила да је боље и то него да не радим. И зато сам пристала – поверава нам се она. Не пада јој на памет да пријави газду, јер се боји да ће у том случају остати без посла.
– Јавна је тајна да многи овако раде већ годинама – каже нам.
О томе колико људи у Србији дели њену судбину нема званичних података. Процене послодаваца су да је сигурно реч о десетинама хиљада запослених. Синдикати страхују да их има и стотинак хиљада. А осим тога што се део њихове зараде не књижи и порез се не уплаћује у државну касу, проблем је утолико већи што многи тако раде већ годинама, па чак и деценију. За њих остаје питање колика ће им једног дана бити пензија? До тада, мало која банка ће им дати кредит или кредитну картицу.
Ко је одговоран за такву ситуацију? Синдикати упиру прстом у послодавце, јер на овај начин „закидају” запослене и ускраћују им многа права и погодности које носи стални радни однос. Ипак, не може се побећи и од одговорности државе која нередовно контролише рад на црно. Послодавци, са друге стране, узрок виде у високим наметима на рад. Како тврде, на 100 динара плате раднику, држави уплаћују око 63 динара.
Држава и Инспекторат за рад немају конкретне податке и информације о овој појави, али Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, каже за „Политику” да је проблем исплате дела зараде на руке огроман.
– Са тиме се сусрећемо свакодневно и проблем је што радници који то трпе не желе да ми било шта покренемо, јер се боје. Према нашим подацима око 400.000 људи у Србији је пријављено на минималац и један део њих је међу онима који део зараде добијају на руке – каже она.
Према њеним речима, за овакву ситуацију делом је крива држава која то толерише и не примењује законе.
– Али, ја ипак видим и велику одговорност послодаваца. Понуда послова је мала, приватници имају могућност уцене и многи од њих то користе – закључује Ранка Савић.
У Привредној комори малих и средњих предузећа кажу да постоје две врсте приватника који на овај начин исплаћују раднике.
– Имате оне који су принуђени да пријаве раднике на минималац у ситуацији када је куповна моћ мала, а дажбине велике. Са друге стране, наравно да постоје и они који то раде из жеље за што већом зарадом. Али, мислим да је више оних који су на то приморани, јер је рад у Србији заиста скуп – каже Милан Кнежевић, председник ове коморе.
На нашу опаску да је ипак реч о кршењу прописа и избегавању законских обавеза које послодавац има, Кнежевић одговара:
– То јесте незаконит рад и ја заговарам тезу да порез држави мора да се плати. Али знате ли да је 62.000 фирми у Србији у блокади. Па нису сви ти људи криминалци, већ многи не успевају да измире све обавезе које им држава намеће – каже он.
Сходно томе, решење види у смањењу пореза и доприноса, што је била и идеја коју није успео да прогура Саша Радуловић, бивши министар привреде.
– Тек након тога би требало да уследе ригорозне контроле. Али, у целој овој причи делом кривим и запослене који свесно пристају на то да ће им основица за пензију једног дана бити минимална – закључује Кнежевић.
У Унији послодаваца Србије сматрају да ће све остати исто док се не смање оптерећења на рад и не спроведе свеобухватна контрола сиве економије.
– Тога највише има у трговини и у сектору услуга уопште, али и у грађевини. И чешће се дешава у малим предузећима која имају до десетак запослених, јер је великим фирмама теже да то прогурају у књигама – објашњава Рајић.
На наше питање да ли и предузетници који су чланови Уније послодаваца можда раде исто, Рајић одговара да је то веома тешко утврдити.
– Ако неко то и ради, онда он о томе не прича. Али, вероватно се дешава – каже Рајић.
Он позицију послодавца брани и тиме да је тренутно у блокади или стечају четири одсто малих фирми које су чланови Уније послодаваца.
– До сада смо мислили да је 2009. година била најгора, када је два одсто истих предузећа било у блокади. Ликвидност је велики проблем, па и то приморава послодавце да део зараде исплаћују на руке како би избегли порезе – објашњава Рајић.
објављено: 20.03.2014.
ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
Kako je moguce da poslodavci imaju masnu dobit a da isplacuju radnicima minimalac koji kasni po vise meseci, po ko je to zakonu, po kom Ustavu.
moj sin vec tri godine radi u jednoj prodavnici u Krusevcu naravno neprijavljen sa platom od 16000 na ruke,kad gazda ima da mu plati zaradu,ako ga prijavi automatski gubi posao jer se gazda druzi sa nacelnikom inspekcijske sluzbe
Ja sam sa visokom spremom radila u struci. Kolega, vlasnik mi je plaćao pola na račun a pola u kešu. Kada mu je zafalilo za opremu za novi motor, meni je smanjio uplatu na račun i davao razliku u kešu. Naravno,zbog razlike u doprinosima državi njemu je mesečno ostajalo oko 70 evra. Kada je hteo da mi smanji platu, ja sam otišla od njega i radim sama u struci i nemam zaposlenog (naravno da dinar podrške od države nisam dobila zbog samozapošljavanja). Kada se mom kolegi desilo da je video da je prijavljen kao fiziči radnik, na pitanje zašto, poslodavac je odgovorio da mu je ta razlika televizor godišnje. Pa to puta tri zaposlena. Koliko god država da smanji namete, ostalo nam je u krvi da zakidamo državu ali i samim tim i zaposlene.
Ажурирање статуса
Аутор: Vladimir Speed Savic
НАСИЉЕ -ДЕФИНИЦИЈА
Насиље подразумева злоупотребу силе као акта агресије којим се повређују особе, или уништава власништво. На друштвеном нивоу, посебно опасно је координисано насиље, као што су случајеви рата и тероризма. Од 70-их година 20. века користи се и појам структурног насиља који означава системске форме насиља као што су: расизам, сексизам,фашизам, омаловажавање старих особа, жена, деце и сл.
Сексизам је термин који означава дискриминацију супротног пола и пресуђивање стереотипним гледањем на мушкарце и жене на основу полних карактеристика.
Расизам се односи на веровања и праксу код којих се сматра да постоје урођене и карактеристичне разлике између одређених група људских бића које се могу мерити хијерархијски. Последица расизма је социјална, политичка и економска предност једне групе људи у односу на другу.
Расизам одваја групе људи на основу њихове расе, са намером сагледавања једне расе као важније и боље од других. Веровање да су особине и карактер појединаца повезани са њиховом расом, није обавезно расизам, јер то не значи да се једна раса сматра бољом од других. Чим постоји веровање да је једна раса супериорна над осталим расама, такво понашање се може назвати расизмом. Давање или одузимање привилегија на основу расе се зове расна дискриминација.
Autor Tim Crnih Strela - Vladimir Speed Savic.
Насиље подразумева злоупотребу силе као акта агресије којим се повређују особе, или уништава власништво. На друштвеном нивоу, посебно опасно је координисано насиље, као што су случајеви рата и тероризма. Од 70-их година 20. века користи се и појам структурног насиља који означава системске форме насиља као што су: расизам, сексизам,фашизам, омаловажавање старих особа, жена, деце и сл.
Сексизам је термин који означава дискриминацију супротног пола и пресуђивање стереотипним гледањем на мушкарце и жене на основу полних карактеристика.
Расизам се односи на веровања и праксу код којих се сматра да постоје урођене и карактеристичне разлике између одређених група људских бића које се могу мерити хијерархијски. Последица расизма је социјална, политичка и економска предност једне групе људи у односу на другу.
Расизам одваја групе људи на основу њихове расе, са намером сагледавања једне расе као важније и боље од других. Веровање да су особине и карактер појединаца повезани са њиховом расом, није обавезно расизам, јер то не значи да се једна раса сматра бољом од других. Чим постоји веровање да је једна раса супериорна над осталим расама, такво понашање се може назвати расизмом. Давање или одузимање привилегија на основу расе се зове расна дискриминација.
Autor Tim Crnih Strela - Vladimir Speed Savic.
СТАЊЕ У СРПСКОМ ПРАВОСУЂУ.
