КОРУПЦИЈА ПРИМЕРИ

ANALIZA

Korupcija u institucijama EU

Institucije Evropske unije građani video kao netransparentne i korumpirane. Studija koja je istraživala taj fenomen pokazala je da, iako postoje nedostaci, borba protiv korupcije u EU funkcioniše bolje nego što se misli.

Evropska unija i njene institucije u borbi protiv korupcije imaju mnogo uzornih pravila, ali ih sama ne sprovodi bap konsekventno. Do ovog rezultata došla je jedna studija sprovedena u Berlinu i Briselu, koju je u sedmici za nama predstavio „Transparency International“. Istraživano je kako Parlament i Komisija EU, ali i ostale institucije izlaze na kraj sa sukobom interesa i korupcijom u sopstvenim redovima.

Edda Müller

Rezultat je, kako je kaže Eda Miler, predsednica Transparensija u Nemačkoj, iznenađujući i „Evropska unija je bolja nego glasine, koje je prate.“

U mnogim područjima anti-korupciona pravila u Briselu daleko nadmašuju nemačke standarde. Tako se svi zapisnici sa sastanaka odbora Parlamenta EU moraju učiniti transparentnim i dostupnim javnosti, kao i informacije u kojoj se fazi nalazi komplikovano savetovanje o zakonima EU i koje države zastupaju koje interese, pojasnila je Milerova.

Međutim, mnoga postojeća pravila u praksi ne nalaze praktičnu primenu, što anti-korupcionim organizacijama u radu institucija EU predstavlja najveći nedostatak. „Za EU koja će biti zaštićena od korupcije mora se uraditi još više“, rekla je Miler, koja je inače dugogodišnja aktivistkinja u borbi za zaštitu potrošača, ujedno i protiv lobista u Briselu.

Obavezujući registar lobista sa mogućim sankcijama

Problemi postoje posebno u pogledu rastućeg lobiranja i protiv toga postavljenih barijera, iznela je Eda Miler citat iz, na 240 stranica napisane studije, pod nazivom „Istraživanje integriteta EU“, koju je finansirala jedna holandska fondacija.

Posebno je kritikovan postojeći instrument registra lobista, koje oštro kritikuju borci protiv korupcije. Iako u Briselu, za razliku od većine država članica EU, među kojima je i Nemačka, postoji takav registar, upisivanje zastupnika interesa do sada nije postalo obavezno i onima koji to ne urade ne prete nikakve sankcije, ističe Milerova.

„Ovde je trenutno oko 6.000 registrovanih lobista, ali ako taj broj uporedite sa procenom broja lobista, koji su aktivni u Briselu, onda je registrovano manje od polovine njih“, dodaje saradnica Transparensija. Zbog toga njena organizacija poziva na uvođenje obavezno registrovanje lobista. Uz to, i proces pripreme zakona EU, za koji je odgovorna Komisija EU, trebalo bi da bude transparentniji. U tom smislu se često tokom savetovanja kao saradnici angažuju eksperti sa strane. „Pozvane stručnjake bi trebalo obavezati da moraju javnosti da predoče za koga rade, ko ih plaća i čije interese zastupaju.“

Zahtev za osnivanje Kancelarije javnog tužilaštva EU

DW.DE

U EU nema zemalja imunih na korupciju

Korupcija je problem u svih 28 zemalja članica Evorpske unije. Pored pitanja morala i demokratskog legitimiteta, korupcija ugrožava i ekonomiju Unije, oduzimajući joj 120 milijardi evra na godišnjem nivou. (04.02.2014)

U pogledu kršenja zakona kao što je pranje novca ili korupcija, trebalo bi osnovati Kancelariju državnog tužilaštva, čime bi se, prema oceni Transparensija, premostio nedostatak u krivičnom gonjenju. EU trenutno sa Evropolom (mrežom policija zemalja članica EU i partnerskih zemalja) i Evrojustom (mrežom pravosudnih organa) poseduje institucije koje bi trebalo da poboljšaju razmenu informacija i koordinaciju između 28 zemalja članica Unije.

„Smatramo da je Evrojust nedovoljno efikasan u koordinaciji kako bi se suprotstavili teškim prekršajima.“ Studiju integriteta EU izradio je Ured za organizaciju EU. Istraživanje je trajalo devet meseci. Osnova studije su publikacije i intervjui sa predstavnicima institucija EU.

Autor: Rihard A. Fuks / fš
Redakcija: Jakov Leon

Истраживање: Грађани не верују у правосуђе

Бета | 25. 03. 2014. - 15:15х | 

Београд - Грађани Србије углавном немају поверења у институцје, посебно у правосуђе, законе и њихово спровођење сматрају лошим, а корупцију на високом нивоу већим проблемом од корупције у здравству, образовању или полицији, показало је истраживање о перцпепцији поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству у ЕУ.

- Поверење у институције није сјајно - рекао је представник Ипсос Стратеџик Маркетинга Предраг Курчубић на представљању истраживања које је спорведено у оквиру пројекта "Аргус" Новинске агенције Бета, који је подржала Делегација ЕУ у Србији.

 Курчубић је додао да је посебно изражено негативно мишљење о судовима и тужилаштву.

Највеће поверење у полицију, а и то испод половине

Према истраживању, 71 одсто грађана не верује у судове, а 70 тужилаштву, док највише поверења имају у полицију (46 одсто грађана) и Владу Србије (44 одсто).

 Курчубић је истакао да грађани највише поверења имају у полицију, као и да је "Влада доста напредовала у последње време".

 - Судство је изузетно лоше перципирано - рекао је Курчубић и додао да се стопа позитивних оцена креће око 15 одсто, док више од 90 одсто грађана сматра да судски поступци трају дуже него што би требало.

Правосуђе неефикасно, зависно од политике, пристрасно и непрофесионално

 Према истраживању, 84 одсто испитаника не слаже се с тврдњом да је правосуђе у Србији ефикасно, 83 одсто са тврдњом да је независно од политике и других интересних групација, 82 одсто да је непристрасно, а 72 одсто није сагласно с тврдњом да је професионално.

Више од половине грађана, 52 одсто, сматра да су Влада Србије и њене институције успешне у борби против корупције, док нешто мање од половине, 46 одсто сматра да нису успешне, рекао је Курчубић.

Он је рекао да се бележи позитиван тренд у перцепцији борбе против корупције у последње две године и додао да нема велике разлике у ставовима грађана који су за и оних који су против чланства у ЕУ.

Корупција на високом нивоу већи
 проблем од оне међу службеницима

Курчубић је навео да је за грађане Србије корупција на високом нивоу већи проблем од корупција у болницама, школама, међу полицајцима или другим службеницама.

- Три четвртине грађана сматра да је већи проблем корупција на високом нивоу, док једна четвртина наводи корупцију на нижем нивоу - додао је.

Грађани су углавном подељени око тога да ли институције Србије имају довољно обучене људе за борбу против корупције, осим када је реч о полицији.

Грађани као области у којима се мора постићи напредак да би се корупција смањила издвајају контролу финансирања политичких партија и унапређење контроле порекла имовине политичара, што издваја по 38 одсто испитаника.

За грађане је битно и брже процесуирање случајева за корупцију пред судовима (46 одсто) и унапређење механизама за одузимање имовине стечене кривичним делима (42 одсто).

Већина грађана, 69 одсто, сматра да је у Србији присутна дикриминација, док једна четвртина сматра да је нема, а 42 одсто да није израженија него у ЕУ, рекао је Курчубић.

Већини не сметају азиланти све док им нису у близини

 Иако већина сматра да треба створити боље услове за прихват азиланата, око 60 одсто је рекло да би им сметало да се у средини у којој живе изгради прихватилишта за азиланте, речено је на представљању извештаја.

Соња Тошковић из Београдског центра за људска права је рекла да велика стопа грђјана који се противе томе не изненадјује и подсетила да се проблем увек јављао када је реч о смештају за азиланте.

Оценила је да је проблем у томе што грађани нису уопште упућени у то питање и да, пошто се центри отворе, више нема проблема у заједници.

За 40 одсто лоши закони, за 22 - њихово провођење

Истраживање је показало и да око 40 одсто грађана законе сматра лошим, а 22 одсто добрим, док само седам одсто сматра да су бољи од законских решења ЕУ.

Већина грађана, 63 одсто, сматра да се закони лоше спроводе, док седма одсто или свака 16. особа сматра да се добро спроводе, рекао је Курчубић.

Курчубић је рекао да испитаници углавном немају став или не знају много о питањима попут капацитета граничних служби за контролу прелаза или сузбијању илегалних миграција и оценио да су то области о којима треба додатно информисати грађане.

Грађани, такође, углавном сматрају недовољним напоре власти на сузбијању дроге.

Mihajlović: Gotovo s korumpiranim direktorima koji su jedva pozavršavali škole

Tanjug | 13. 04. 2014. - 09:38h | Foto: S. Pajić - Ilustracija | Komentara: 305

Srbija više ne može da trpi i plaća direktore sklone korupciji ili pojedince koji su jedva pozavršavali škole na nekim isturenim odeljenjima, kako je to rađeno prethodne decenije, zauzimajući mesta vrednijima i stručnijima od sebe, poručila je ministarka energetike i potpredsednica SNS Zorana Mihajlović.

Zorana Mihajlović

Ona je u intervjuu novosadskom “Dnevniku”, govoreći o novoj vladi, njenom programu i krucijalnim zahvatima koje će preduzeti u narednom periodu, rekla da u ovoj zemlji mera kvaliteta kadrova više ne može i neće biti koliko ko može da ukrade i da se “utali”.

Mihajlovićeva je istakla da je ponosna što može da kaže da srpska energetika prvi put u donošenju zakonskih propisa ne kasni za Evropom, kao i da smo uspostavili jasne kriterijume za poslovanje u ovom sektoru.

- Ponosna sam što smo definisali plan prioriteta ulaganja u energetici, ali mi je veoma žao što nije bilo političkog sluha za reformisanje “Srbijagasa” i to je posao koji nas čeka i koji treba što pre da počnemo - rekla je ona.

Na pitanje da li postoji plan i neko rešenje za snabdevanje gasom ukoliko sukob Moskve i Kijeva eskalira i Ukrajinci definitivno zavrnu “slavine” za protok ruskog gasa, Mihajlovicvheva je odgovorila da je za nas olakšavajuća okolnost to što imamo podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru, kao i činjenica da je grejna sezona pri kraju.

- Međutim, ne smemo zaboraviti da Srbija nije bogata ni gasom ni naftom i da gas još uvek dobijamo samo iz pravca Mađarske. Zbog toga i učestvujemo u izgradnji gasovoda “Južni tok”, kao i gasovoda Niš-Dimitrovgrad, da bismo diverzifikovali pravce snabdevanja gasom i obezbedili sigurnost i stabilnost isporuka ovog energenta. Donošenjem novog Zakona o robnim rezervama krenuli smo sa formiranjem strateških rezervi nafte i gasa, a u prilog sigurnijem snabdevanju ide i otvaranje unutrašnjeg tržišta gasa - kazala je ministarka energetike.

Govoreći o “Elektroprivreda Srbije”, Mihajlovićeva je rekla da je to složen sistem, koji može i mora da posluje znatno efikasnije.

- EPS-a će vrlo brzo biti transformisan u akcionarsko društvo, u kome će država biti jedini akcionar. Pored racionalizacije troškova poslovanja, o kojoj do sada nije dovoljno vođeno računa, moraće se jasnije definisati prioriteti...EPS će kao i druga javna preduzeća dobiti utvrđenu kvotu, kojom će biti određen iznos profita koje će to preduzeće biti dužno da uplati državi - navela je ona.

Govoreći o najavljenim reformama, Zorana Mihajlović je naglasila da je vreme da istini pogledamo u oči.

- Ako neka firma u državnom vlasništvu ne radi deceniju i više, i za to vreme neprekidno tone u još veću dubiozu ne isplaćujući plate radnicima niti obaveze državi, vreme je da se to otvoreno kaže i da vidimo šta dalje da radimo. Za ovakvu situaciju sigurno nije kriva Srpska napredna stranka, a radnici tih preduzeća najbolje znaju koliko je prethodnih vlada te probleme guralo pod tepih - kazala je ona.

Mihajlovićeva je, međutim, dodala da među te 153 firme ima dosta preduzeća koja imaju tržišni potencijal, očuvanu kadrovsku i tehnološku bazu.

- Učinićemo sve da takvim firmama pomognemo da stanu na noge i borićemo se za svako radno mesto u tim firmama - zaključila je Zorana Mihajlović.

NIKO NE ŽELI DA OTKRIJE IMENA EKSTRAPROFITERA

Trgovci ugljem nas pljačkaju

Bojana Anđelić | 03. 04. 2014. - 21:30h | Foto: Grafički studio Blica | 

Građani su prethodne četiri godine kupovali ugalj koji su povlašćeni trgovci nabavljali u Kolubari i Kostolcu po pet puta nižoj ceni od one po kojoj su nam ga prodavali.

(+)

Recept za ostvarivanje ekstraprofita je bio jednostavan. RB Kolubara i Kostolac prodaju ugalj po fiksnoj ceni određenim firmama, a one isti taj ugalj prodaju drugom kupcu po tri do četiri puta višoj ceni. Isti ugalj do građana stigne s papreno visokim cenama. Komisija za zaštitu konkurencije, koja je analizirala prodaju uglja u periodu od 2010. do 2013, ustanovila je da, pošto se ugalj prodavao po fiksnoj ceni, nije bilo nadmetanja.

Da bi dobili mogućnost da kupe taj ugalj i da ga dalje prodaju, morali su da ispune određene kriterijume. U njima je komisija videla potencijalna privilegovanja određenih preduzeća. Ovakvom politikom prodaje nekima je omogućeno sticanje ogromnog profita.

U svom izveštaju komisija je identifikovala nekoliko trgovaca koji su imali ubedljivo najveću zaradu u lancu prodaje. Imena i adrese tih firmi nisu objavljeni. Umesto tih podataka stoje tačkice.

Ko su potencijalno privilegovane firme ne znaju ni u Ministarstvu energetike i trgovine. S detaljima nije upoznat ni direktor EPS Aleksandar Obradović, a prema saznanjima „Blica“, on je tražio da se ta tema stavi kao dodatna tačka za diskusiju na sledećem poslovnom kolegijumu preduzeća.

Ko građanima Srbije naplaćuje pet puta skuplji ugalj, „Blicu“ nije htela da otkrije ni Komisija za zaštitu konkurencije, koja je i objavila izveštaj. Objašnjeno nam je da je anonimnost preduzeća sačuvana i u izveštaju komisije koji je prosleđen ministarstvima energetike i trgovine. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za „Blic“ kaže da podaci od javnog interesa uvek treba da budu javni.

I u Kolubari i u Kostolcu tvrde da oni ne mogu da utiču na cenu kupaca u daljem lancu prodaje, ali nisu spremni da odgovore kome ugalj prodaju.

Poslednji komentari

treba_bezati_odavde_sto_pre
Petak, 04. 04. 2014. 08:41h

Prijatno grejanje.

 mirko
Petak, 04. 04. 2014. 08:35h

neregistrovan korisnik

Na Aljasci svaki drzavljanin dobije pare od drzave za prodatu naftu. U Srbiji uvek naopako. Sve se zna a niko im ne moze nista. Dokle tako?

Neboysa
Petak, 04. 04. 2014. 07:43h

neregistrovan korisnik

Pa to se desava od kada je i Kolubare, samo se menjaju direktori Kolubare i povlascene firme koje mogu da kupuju ugalj direktno od Kolubare.

Anta
Petak, 04. 04. 2014. 07:33h

neregistrovan korisnik

Traje to mnogo duže od 4 godine i ne samo u pomenutim već u svim rudnicima. Neverovatna pljačka građana i sticanje ekstraprofita. Ako je ovo najava da će se tome stati na put, svaka čast.Mada, prosto je neverovatno da je ova pljačka prolazila toliko dugo a da se niko nije ni osvrnuo na to.

geras
Petak, 04. 04. 2014. 07:20h

neregistrovan korisnik

izveštaj ove komisije (za toplu vodu u saksiji sa rupom) budi nadu da u novoj vladi možda neće biti mesta za "gospodina palmu" i njegove saborce.