Људи на лизинг
Процењује се да око 50.000 људи у Србији ради на лизинг, а синдикати тврде да су ускраћени за многа права, да је реч о повратку у робовласништво.
Сајмови запошљавања су ретка прилика за сусрет с послодавцима (Фото А. Васиљевић)
Када је после четири године хонорарисања у медијима, двадесетосмогодишња Ј. Н. нашла нови посао мислила је да је коначно иза ње каријера – од данас до сутра. Почела је да ради у једној од највећих компанија у Србији. И то као асистент у канцеларији једног од директора. Чинило се да је све како је желела. Али, само споља... Јер она заправо није ту имала заснован радни однос, већ у једној агенцији. Била је „радник на лизинг”... Изнајмљена послодавцу, који ју је, после годину дана, када му више није била потребна, „вратио” агенцији.
Изнајмљивање радника, односно рад на лизинг, постаје све чешћа пракса запошљавања у Србији, а рецепт је следећи. Радника заправо запошљава агенција, а не фирма у којој проводи свој радни дан. У тој агенцији најчешће има уговор на одређено од шест месеци или годину дана. Агенција исплаћује плату, порезе, доприносе, оверава здравствену књижицу, и изнајмљује га некој фирми онолико дуго колико је потребан. Уз провизију, наравно.
– И када им радник више не треба, фирма то саопшти агенцији. Како су уговори на одређено време, уколико нема интересовање неке друге фирме, онда за дан завршиш на улици – каже наша саговорница.
Тако је и она остала без посла, а како није имала посао „за стално”, ни послодавац, ни фирма којој је била изнајмљена нису имали обавезе према њој. У преводу, није било отпремнине.
Њена плата је била 70.000 динара. Колико је агенција добијала од компаније у којој је радила, она никада није дознала. Та се информација сматра пословном тајном између агенције и фирме којој је радник изнајмњен.
Колико тачно људи у Србији ради на лизинг, не зна се. Процене синдиката и удружења послодаваца су да их је око 50.000. За синдикалце је то повратак у робовласништво, јер деградира сва стечена права радника. Послодавци о овоме нерадо говоре, али, ипак, кажу да не чине ништа нелегално. Користе могућност која им се пружа, а то раде многе фирме – од највећих телекомуникационих до енергетских компанија.
Треба одмах рећи да овај начин запошљавања није противзаконит, јер га нико ничим није забранио. Штавише, скупштина је у фебруару 2013. године усвојила Закон о потврђивању конвенције Међународне организације рада о приватним агенцијама за запошљавање. Међутим, ова област није уређена. Агенцијама за лизинг радника требало је да се позабави закон о раду, али је нацрт повучен уочи избора.
Овај начин запошљавања није наш изум. На Западу постоји двадесетак година. Тамо је, истина, стопа незапослених мала, па лизинг радника не боде очи као код нас. У ситуацији када је 25 одсто грађана Србије без посла, постоји опасност да послодавци ово искористе па да лизинг уместо преседана постане правило за запошљавање. Без сталног посла људи немају будућност. Са друге стране, рачуница послодаваца је јасна. Јефтиније је платити провизију агенцији него имати обавезе попут плаћеног боловања, одмора, отпремнине у случају отказа...
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, сматра да држава мора коначно да каже шта жели да учини са феноменом изнајмљивања радника.
– Или да каже да је то недопустиво, па да их забрани или да их убаци у Закон о раду и постави нека правила. Тренутна ситуација је најгора, јер те агенције постоје, раде потпуно легално, а раднике у њима нико не штити. Често су пријављени на минималце, а агенција од фирме која их изнајмљује добија знатно веће износе – каже Ранка Савић.
Тамара Боровчанин, аналитичар УСАИД-а, пројекта за боље услове пословања, сматра да је најважније обезбедити да радници примају приближно исту плату као и њихове колеге које су запослене код послодавца. И најважније, да имају исти степен безбедности и заштите здравља на радном месту.
– Како би се злоупотребе свеле на минимум, потребно је регулисати статус агенција, споразум о уступању радника, однос између агенције и корисника, уговор запосленог и агенције, обавезе агенције према уступљеном раднику и обавезе корисника – оцењује Боровчанин, додајући да ће све док се то не уреди законом, радници преко агенција за привремено запошљавање и даље често бити ускраћени за та права.
Међутим, у агенцији „Адеко”, једној од највећих која се бави овим послом, тврде да је „овакав начин запошљавања позитивно утицао на функционисање тржишта рада, а самим тим и на повећање конкурентности читаве економије земаља у којима се примењује”.
– Права запослених су јасно и прецизно дефинисана и оно што је најважније, они који су запослени на овај начин имају потпуно иста права и обавезе као кандидати који се запошљавају директно у компанији. Та права дефинисана су уговором о раду, а односе се на зараду, радно време, социјалну заштиту, безбедност и здравље на раду, материнску заштиту и слободу удруживања и колективног преговарања. У потпуности подржавамо напоре Министарства рада, запошљавања и социјалне политике да се новим законом о раду ова област додатно уреди – каже за „Политику” Марко Коленц, менаџер у „Адеку”.
У „Инфостуду”, који на свом порталу има велики број огласа за посао, кажу да до сада нису имали огласе за раднике на лизинг. Разлог је вероватно тај што компаније директно комуницирају са агенцијама за запошљавање.
– Оно што се може закључити јесте да изнајмљивање радне снаге може бити примамљиво компанијама због уштеде, а они који се запосле на овај начин мораће да рачунају да ће им зараде бити мање него да су у сталном радном односу – наводи Елена Ердељановић са „Инфостуда”.
-----------------------------------------------------------------
Искуство Европске уније
У међународним прописима агенције за лизинг радника третирају се као „агенције за привремено запошљавање”. Оне су уређене стандардима Међународне организације рада, али и посебном директивом Европске уније о раду преко агенција за привремени рад.
– Неке чланице ЕУ су јасно дефинисале привремено запошљавање и донеле прописе који регулишу не само однос између агенције за привремено запошљавање, предузећа корисника и радника, већ и статус привремено запосленог лица. То су учиниле Немачка, Аустрија, Шпанија, Луксембург, Холандија, Шведска, Белгија, Француска, Пољска, Мађарска, Словенија, Хрватска, Италија, Португалија, Грчка. Међу државама које нису дефинисале рад агенција за привремено запошљавање, или врло ограничено регулишу ову област, су Данска, Финска, Ирска и Велика Британија – објаснила је Тамара Боровчанин, додајући да како тржишта рада постају све динамичнија, све је већи број радника ангажованих на одређено време или преко агенција.
објављено: 26.03.2014.
ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
Па зашто онда не легализују и проституцију кад је људско достојанство срозано на разину рента кар возила које може свако ко плати да цима и растура како му је воља.
zanimljivo citati pohvale na racun lizing sistema , iskreno se nadam u takvom skaknju od posla na poslu i takvom tempu zivota , zdravlje ce vas pozluziti i necete imati potrebe za nekim duzim lecenjem . Necu objasnjavati , nisam siguran ni da cu moci da vam objasnim , kakav uticaj u trazenju posla ima mesto prebivalista. Beograd spada u prvu klasu . druga klasa je novi sad , kragujevac , nis i ,mozda subotica , postoji jos treca klasa unutrasnja srbija i cetvrta klasa unutrasnje srbije . necu za sada ulaziti u raspravu sta je bolje ili gore ali ono sto trazim je RAVNOPRAVNOST za sve gradjane . ili svi ama bas svi da radimo preko agencija za lizing ili svi da radimo u okviru zakona o radu.
Ne znam sto dizete prasinu i sto uzbunjujete narod ovakvim naslovima.
Radim u inostranstvu gde sam radio kao konsultant. To je ovo vase "na lizing".
Niko nije kriv srpskim radnicima/neradnicima kojima je posao iz "boljeg zivota", rostilj za prvi maj i polutke iz sindikata video kao model uspeha.
Radim u inostranstvu gde sam radio kao konsultant. To je ovo vase "na lizing".
Niko nije kriv srpskim radnicima/neradnicima kojima je posao iz "boljeg zivota", rostilj za prvi maj i polutke iz sindikata video kao model uspeha.
PROGRAM ZAPOŠLJAVANJA „PRVA ŠANSA”
Dobili novac da zaposle stručnjake, pa ih otpustili
Ivana Brcan | 21. 02. 2011. - 00:02h | Foto: S. Vojnović |
NOVI SAD - Od programa “Prva šansa”, kroz koji su Pokrajinski sekretarijat za rad i Nacionalna služba za zapošljavanje finansijski pomagali vojvođanskim firmama da zaposle pripravnike na godinu dana, koristi su imali uglavnom poslodavci jer je, odmah po isteku subvencija, većina njih vratila na ulicu mlade, školovane ljude. Ispostavilo se da su mnogi poslodavci zloupotrebili taj program i iskoristili besplatnu radnu snagu.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode da je u programu “Prva šansa” 2009. godine učestvovalo 2.814 mladih na teritoriji Južnobačkog okruga.
Bilo je zloupotreba
- Veoma sam zadovoljan brojem mladih koji su ostali u radnom odnosu nakon isteka pripravničkog staža. Taj procenat prevazišao je naša očekivanja i iznosi oko 40 odsto. Naravno, bilo bi nerealno da tvrdimo da nije bilo zloupotreba, ali smo adekvatno reagovali na svaku prijavu i preduzimali mere prema nesavesnim poslodavcima – rekao je pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin. On je dodao da su osnovni ciljevi “Prve šanse” da u kriznim godinama obezbedi redovan prihod mladima i pomogne im da steknu iskustvo u struci. - Pored direktne koristi za mlade koji su ostali u radnom odnosu, i drugi su imali indirektnu korist koja će im pomoći da lakše i brže nađu posao: mogu da konkurišu na sve oglase ili da, koristeći nova znanja i veštine, krenu putem samozapošljavanja – kaže Vasin. |
- Od tog broja, u stalnom radnom odnosu ostalo je oko 40 odsto školovanih pripravnika. Međutim, prema programu iz 2009. godine, kompanije nisu imale zakonsku obavezu da zadrže pripravnike po isteku subvencija. Već sledeće godine, to je promenjeno i poslodavci sada moraju da ih zadrže i plaćaju još 12 meseci – rekli su u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Oslobađanje privatnih firmi od obaveze da zadrže radnu snagu otvorilo je prostor za mahinacije. Stimulans koji su poslodavci dobili da zaposle pripravnike otvorio je apetite mnogima. Najbizarniji je primer pokušaja zloupotrebe vlasnika jedne privatne, sada već propale građevinske firme u Novom Sadu, D. P., koji je konkurisao za ovaj program 2009. godine.
- Imao je ideju da napravi dogovor s pripravnicima koje povuče s biroa da ne dolaze na posao godinu dana kako bi on mogao da novac koji mu Pokrajinska vlada refinansira stavi u džep. Smatrao je da će i pripravnici tako dobro proći jer će imati godinu dana radnog staža, a neće morati da dolaze na posao. Naravno, niko na to nije pristao – priča za “Blic” radnik koji je do gašenja firme bio zaposlen u toj firmi, a želeo je da ostane anoniman.
Program “Prve šanse” iz 2009. godine karakterističan je po tome što, osim jedne godine radnog staža, više od polovine obrazovanih ljudi u Vojvodini nije dobilo ništa više.
- Kada sam potpisivao ugovor na osnovu tog programa, stalno zaposlenje sam video kao logičan sled događaja jer sam nekoliko godina radio kao honorarac u više redakcija štampanih i internet medija, a nešto ranije diplomirao sam novinarstvo. Niko mi direktno ni indirektno nije obećao ili nagovestio mogućnost stalnog zaposlenja, napredovanja ili povišice, ali je potpuno normalno da svaki čovek tako nešto želi i očekuje. Međutim, kako se približavao kraj pripravničkog staža, postalo mi je jasno da je poslovna politika u kompaniji u kojoj sam radio takva da ne mogu očekivati nešto što sam, bez lažne skromnosti, zaslužio – ispričao je Novosađanin Danijel Apro, koji je pripravnički staž odslužio u dnevnom listu “Dnevnik”. Ovoj firmi nijedan od pet pripravnika, obrazovanih novinara, po isteku subvencija nije više bio potreban.
Ali ima i pozitivnih primera. Nekoliko desetina mladih i školovanih uspelo je da dobije ugovore na određeno i neodređeno vreme nakon “Prve šanse” iste te godine na RTV Vojvodina.
- Mi smo primili 40 fakultetski obrazovanih pripravnika na osnovu tog programa, a oko njih 20 je primljeno u redakcije nacionalnih manjina. Po isteku pripravničkog staža svi su uspešno položili pripravnički ispit, a u skladu s mišljenjima mentora i našom poslovnom strategijom da mladima pružamo šansu, kod 23 pripravnika produžili smo ugovore na određeno vreme, a njih šest primili u stalni radni odnos – kaže pomoćnik generalnog direktora RTV Vojvodine za ljudske resurse i logistiku Dušan Šušak. On dodaje da je dve trećine pripravnika zadržano zbog želje uprave da ulaže u mlade kadrove jer su “mladi pravi nosici kraeativnosti, pozitivne energije i novih ideja i da ih u tom smislu treba usmeriti u okviru korporativne politike svake firme”.
Nedelja, 10. 07. 2011. 13:01h
Utorak, 22. 02. 2011. 18:42h
Utorak, 22. 02. 2011. 17:56h
Utorak, 22. 02. 2011. 14:45h
Utorak, 22. 02. 2011. 00:46h